Beograd, London, Milano i Pariz su bili jedini gradovi Evrope koji su mogli da se pohvale postojanjem iste.
1967. godine nastala je ideja da i Beograd dobije svoju diskoteku, po uzoru na diskoteku „Castel“ iz Pariza, koja postoji i danas.
Ideja je potekla od Saše Nikolića, Beograđanina koji je studirao u Parizu, osim njega u pokretanju prve diskoteke učestvovali su i Brana Samardžić i Lazar Šećerović po kome je diskoteka dobila i ime “Kod Laze Šećera”.
Kako u to vreme, nije bilo moguće postati privatni vlasnik, diskoteka je otvorena pod pokroviteljstvom Košarkaškog Kluba Crvena Zvezda.
Klub “Kod Laze Šećera” bio je centar noćnog života i obavezna stanica velikih svetskih zvezda. Tada je po prvi put dozvoljeno da u klub dođete sami i igrate potpuno sami ili u grupi sa prijateljima.
Ovakva okupljanja predstavljala su novinu i u društvenim shvatanjima, devojke su mogle da dolaze same, da se zabavljaju i igraju, bez muške pratnje.
Kada je muzika u pitanju omladina je u tom trenutku u velikoj meri bila okrenuta ka Zapadu, slušali su se Bitlsi i Stonsi i najnovije ploče koje su stizale iz Londona i Pariza. Diskoteka je bila otvorena svakog dana od 18:30h do 01:00h posle ponoći, ulaz je bio slobodan, a podijum je uvek bio potpuno pun.
I tako počinje era svakodnevnih izlazaka u glavnom gradu , a danas je Beograd poznat kao prestonica noćnog života na Balkanu i grad koji nikad ne spava.
Iako je diskoteka bila glavna tema grada, ona je trpela veliki pritisak od strane javnosti, medija, a kasnije i same vlasti.
Novinski naslovi su konstantno bili negativni, posle godinu dana uspešnog poslovanja prva beogradska diskoteka je zatvorena.
Nakon zabrane rada u diskoteci su se povremeno organizovale privatne i tematske žurke za pozvane i odabrane goste.
